HTML12

karakter	URL kodiranje
\t (tab)	%09
\n (return)	%0A
/	%2F
~	%7E
:	%3A
;	%3B
@	%4A
&	%26

...Prethodna strana ...Sadržaj ...Sledeća strana ...

Formulari

Etikete koje su do sada razmatrane omogućavaju samo da se oformi hipertekstuelni dokument koji će se razgledati navigatorom. Ali navigator može i da prenese podatke ka web-serveru da bi se ti podaci tamo obradili. Ova mogućnost se ostvaruje preko koncepta formulara (ili obrasca, engl. form). Formular dopušta da se razvije sumeđa (eng. interface) između korisnika i servera: korisnik popunjava formular i šalje ga ka serveru. Polazeći od podataka iz formulara vrši se odgovarajuća obrada na serveru, a o rezultatima korisnik eventualno biva obavešten. Obaveštavanje se ostvaruje tako što server generiše dokument u HTML-u koristeći se informacijama iz formulara i vraća ga korisniku preko navigatora ili preko e-pošte. Osnovna razlika između razgledanja neke strane i formulara se ogleda u tome što je za "običnu" hpertekstuelnu stranu dovoljno "kliknuti" na hiper-vezu sa adresom x da bi se prešlo sa tekućeg na dokument na adresi x dok se kod formulara uspostavlja veza sa adresom x nekog programa na serveru. Preko formulara mogu se ostvariti različite aplikacije kao što su:

upiti nad bazama podataka ili na pretraživačima;
identifikacija pristupa određenom servisu servera;
elektronska trgovina (prijem narudžbine i regulisanje načina plaćanja);
obaveštavanje o promenljivim podacima (npr. vreme polaska aviona određenog datuma, i sl.)

Formular se implementira preko etikete <FORM> čiji je opšti oblik:

<FORM> ... </FORM>

Etiketa <FORM> sadrži dva atributa:

atribut ACTION koji sadrži adresu (URL) programa na serveru koji treba da obradi formular ili e-mail adresu na koju treba poslati sadržaj formulara;
atribut METHOD kojim je opisana metoda prenosa argumenata programa. Ovaj atribut može imati vrednosti GET ili POST. Češće se koristi metoda POST, a predefinisana vrednost je GET. Ako se koristi GET metod za slanje podataka iz formulara serveru, onda vrednosti koje je korisnik uneo u formular postaju deo URL-a, tj. dodaju se na URL koji je vrednost atributa ACTION, iza znaka pitanja (?). Sve vrednosti iz formulara šalju se u obliku parova ime_polja=vrednost_polja pri čemu se pojedinačne vrednosti razdvajaju znakom &. Program koji treba da obradi podatke može da koristi sve podatke koji se nalaze iz znaka oitanja u URL-u jer su ti podaci vrednost promenljive okruženja QUERY_STRING. Metoda GET ima ograničen broj parametara: mora važiti da je dužina URL + dužina parametara < 1KB. Metod GET nije siguran metod slanja pa ga ne treba koristiti za slanje lozinki, brojeva kreditnih kartica i sličnih osetljivih podataka. Pošto se podaci šalju kao deo URL-a, prikazuju se u dnevniku web servera (engl. logfile), a taj dnevnik može da čita praktično bilo ko. Metod POST je sigurniji metod slanja, i pomoću njega se može poslati više podataka. Sa ovim metodom, podaci se šalju programu kao ulazni tok, tj. program ih može čitati kao razdvajaju znakom &.to bi čitao ma koje druge podatke iz standardnog ulaznog toka. I u ovom slučaju se podaci kodirani koristeći URL kodiranje i u obliku se parova ime_polja=vrednost_polja razdvojenih znakom &.
atribut ENCTYPE specifikuje koji se mehanizam koristi za kodiranje sadržaja formuara. Predefinisna i najčešća vrednost je
application/x-www-form-urlencoded. Kada se koristi ova vrsta kodiranja, slova i cifre se ne menjaju, blanko se pretvara u znak plus (+), a ostali karakteri, interpunkcijski i specijalni znaci, kao što su tabulator i znaci navoda predstavljaju se svojim ASCII kodom %HH — znak za procenat iza koga slede dve heksdekadne cifre koje predstavljaju ASCII kod karaktera. Na primer, za neke češće korišćene karaktere ovakvo kodiranje je:

karakter URL kodiranje

\t (tab) %09

\n (return) %0A

/ %2F

~ %7E

: %3A

; %3B

@ %4A

& %26

Primer

U okviru etikete <FORM> mogu se navesti i druge etikete koje opisuju, na primer, izgled polja za unos podataka u formularu, izgled polja za "štrikliranje", i sl. Etikete <FORM> se ne mogu umetati jedna u drugu. Zajednički atributi različitih etiketa su name, kojim se definiše ime promenljive preko koje će biti izvršena dodela vrednosti, i value, koja predstavlja ili izabranu frednost u formularu ili tekst koji će biti prikazan (videti donje primere). Etikete unutar formulara su:

<INPUT>: za unos podataka sa atributom TYPE koji opisuje prirodu podataka koji se unose. Vrednosti ovog atributa mogu biti:

SUBMIT, koji opisuje dugme čijim se pritiskom odašilje sadržaj popunjnog formulara ka serveru. Atribut VALUE — tekst koji se ispisuje na dugmetu:

RESET, koje postavlja sve vrednosti na formularu na predefinisane vrednosti. Atribut VALUE — tekst koji se ispisuje na dugmetu:

CHECKBOX, koje predstavlja polja čija vrednost može (ali ne mora) biti izabrana, a može biti izabrano i više vrednosti. Atributi: NAME — svi ponuđeni odgovori na isto pitanje dobijaju isto ime, VALUE — vrednost koju dobija promenljiva name kada je polje izabrano, CHECKED — polje je unapred izabrano.

Koje programske jezike poznajete?

Paskal
C
C++
Java

RADIO, koje dopušta da se izabere tačno jedna od ponuđenih vrednosti. Atributi su isti kao za CHECKBOX:

Imate li vlastiti računar?

DA
NE

TEXT, FILE ili PASSWORD, koje označavaju da će podatak biti karakterska niska koju unosi korisnik. Za atribute TEXT i FILE, niska je vidljiva dok se za atribut PASSWORD "maskira" predefinisanom vrednošću. Atributi: NAME — ime koje se pridužuje ulaznom polju, ono što korisnik otkuca u ulaznom polju biće vrednost promenljive name, SIZE — veličina ulaznog polja u broju karaktera, MAXLENGTH — maksimalan broj karaktera koji se može uneti u ulazno polje. Uz ulazno polje tipa FILE pojavljuje se dugme browse kojim se poziva prelistač datoteka sa lokalnog diska korisnika prezentacije koji omogućava izbor neke od njih. Datoteka postaje vrednost promenljive name:

Vaše ime i prezime?

Vaša fotografija?

Vaša lozinka?

HIDDEN, koje definiše nevidljivo ulazno polje čija će vrednost biti poslata sa drugim vrednostima iz formulara kada se ovaj pošalje ka serveru kao, na primer, sledeći formular:
<FORM> <input type=hidden name=ident value="08100-OEM-38069"> </FORM>

Primer 1.

Etikete <SELECT> i <OPTION>: polje <SELECT> opisuje izbor između mogućih vrednosti navednih pod etiketama <OPTION>. Etiketa <OPTION> sa atributom SELECTED se uzima kao predefinisana vrednost. Osim ovog atributa, obavezan je atribut VALUE, a to je vrednost koju dobija promenljiva name kada je opcija izabrana. Etiketa <SELECT> se realizuje kao padajući meni sa vrednostima zadatim u okviru etiketa <OPTION>. Atributi uz etiketu <SELECT> su:

NAME kojim se definiše ime promenljive preko koje će biti izvršena dodela vrednosti;
SIZE kojim je opisan broj elementa u opcija koje će biti prikazane;
MULTIPLE kojim se omogućava izbor višestrukih opcija.

Moj omiljen predmet na 1. godini je:

Primer 2.

Etiketa <TEXTAREA> prikazuje tekst u klizećem prozoru čije su dimenzije određene atributima ROWS (broj vrsta, redova teksta) i COLS (broj kolona). Atribut NAME dodeljuje simboličko ime području u kome se nalazi tekst. Opšti oblik ove etikete je

<TEXTAREA name=ime rows=n cols=m> ... neki tekst ... </TEXTAREA>
Primer 3.

...Prethodna strana ...Sadržaj ...Sledeća strana ...